Dve sestre
Aleksandra i Ema su bile bliznakinje. Njihov otac, veliki vladar, za deseti rođendan poklonio im je jedan grad i rekao: – Kćeri moje, stalno gledam kako se svađate, durite, tužakate. Znajte da me, kao vašeg tatu, to veoma rastužuje, ali ja sam i kralj i moram da razmišljam o budućnosti svog naroda. Razgovarao sam s vašom mamom i velika kraljica se složila sa mnom da je vreme da pripremim sebi naslednika prestola. Kada već ne možete ni oko čega da se složite, samo jedna od vas dve će vladati ovom zemljom kada ja odem u penziju. Njih dve razrogačile oči, pa se gledaju, a svakoj se iz pogleda može pročitati: – Naravno da ću ja vladati. Nećeš, valjda, ti! – Naslediće me ona – posle kraće pauze nastavio je kralj – koja bude bolje upravljala ovim gradom koji vam poklanjam. Aleksandra, ti ćeš živeti u kuli desno od reke. Upravljaćeš istočnim delom grada. Ema, ti ćeš živeti u kuli levo od reke i upravljaćeš zapadnim delom grada. Obe dobijate po deset dukata i stražu. N