MASHTARIJE ZA DECU

Bio jednom jedan veoma debeli oblak. Toliko je bio debeo da ga je mrzelo da se pomera. Vetar se naprezao da ga gura. Bilo mu je jako teško. Dok je druge oblake pomerao za deset dužina, njega bi,  jedva, pomerio za jednu.  – Daj, smršaj! Crk’o sam. Ne mogu više da te guram! – kaže vetar oblaku, a ovaj se rasplače. – Ti se meni rugaš! – Ma, ne rugam ti se, nego si mnogo,brate, težak. Leđa me bole od tebe. Odlučio oblak da drži dijetu. Vetar mu nabavio neke pilule za mršavljenje. Lepio je po sebi flastere za skidanje kila. Praznio se munjama i gromovima, lio je iz sebe kišu. Sve je pokušavao, osim da se malo razmrda, jer bio je mnogo debeo pa ga je mrzelo da se pomera. Vetar ga je i dalje na jedvite jade gurao i pomerao mic po mic, a leđa su ga sve više bolela. – Probaj malo sam da ideš. Makar mi pomozi. Ne mogu više da te guram – opet mu se požalio. – Znaš šta – kaže njemu oblak – a tebi ako je teško, ti nemoj više da me pomeraš. Dobro je meni i ovde. Duvaj okolo, iznad, is

      U jednoj toploj zemlji, između dva visoka raskošna drveta, živeo je poseban crveni papagaj. Pevao je najlepšu pesmu koja se ikada mogla čuti. U celom svetu je bio poznat po njoj. Ljudi s raznih strana dolazili su samo radi nje. I devojčica Lara bila je naširoko poznata po svojoj pesmi. Niko pred njom nije bio ravnodušan. Svi su se oduševljavali. Ali kad je Lara čula za papagaja koji peva najlepšu pesmu, nije mogla da dočeka da je čuje. Molila je tatu da je odvede. On je znao koliko će joj to značiti. Zato se jako potrudio da joj ispuni želju. Radio puno da zaradi za put, a Lara je bila strpljiva i već na proleće bili su tamo. Prve utiske o toj neobičnoj zemlji Lara je stekla već na aerodromu. Zaključila je da je mnogo toplije nego u gradu iz kog je dolazila. Vazduh je bio suvlji i mirisao je na pomorandžu. Ljudi na ulicama imali su kožu boje čokolade. Stezala je tatinu ruku od uzbuđenja. Želela je da odmah odu do papagaja, ali znala je da će se prvo prijaviti u hotel.