Maksimova svemirska laboratorija
Imam veliku sreću i čast da u Maštarijama objavim prvu ozbiljnu priču svog četiri i po godine starog sina Maksima. S obzirom na to da su mu crtaći ograničeni na dva dnevno, njegova inspiracija i način razmišljanja su pod direktnim uticajem životnih dešavanja, enciklopedija koje lista s mamom, priča i pesama koje njemu i njegovim sestrama ona čita, i priča za laku noć i dnevnih izmišljanja njegovog tate. Mislim da je ova priča dobar prilog temi: zašto deci treba čitati. I nikad dosta.
Vaspitačica mu je dala zadatak da smisli priču u kojoj je on glavni junak. Ovo je njegov domaći zadatak. Daktilograf je bila mama Valerija. Pošto je ovo javni dokument, morao je biti napisan na ćirilici i prenosimo ga u originalu.
Vaspitačica mu je dala zadatak da smisli priču u kojoj je on glavni junak. Ovo je njegov domaći zadatak. Daktilograf je bila mama Valerija. Pošto je ovo javni dokument, morao je biti napisan na ćirilici i prenosimo ga u originalu.
МАКСИМОВА СВЕМИРСКА
ЛАБОРАТОРИЈА
Једног
дана Максим ишао да превери да ли још ради његова свемирска лабораторија.
Лабораторија није радила, па је Максим отишао брзо до свог алата. Дошла је
Лара:
-
Шта то радиш, Максиме?
-
Ево не ради лабораторија, па сам дошао по алат да је поправим.
А
онда је Лара рекла:
- Мама се разболела.
-
Како?
-
Помирисала је отровни свемирски лист, нашла га је у црвеном шареном роботу, претвориће
се у гуштера, мораш да јој помогнеш!
А
Максим је рекао:
-
Али не могу да јој помогнем! Ако је помирисала свемирски лист, претвориће се у
гуштера за 12 минута! Касно је! Али, Ларо, морам да ти кажем тајну, шапатом:
морамо у шуму да пресретнемо вука.
Максим
и Лара су кренули у шуму. Путем их је престигао вилењак.
-
Хеј, Ларо, видиш ли шуму? Тихо. Хеј, Марија, каква је то шума? Марија каже:
-
Енглеска!
Максим
је рекао:
-
Хајде да видимо шта има!
Максим
је укључио лампу и гледао има ли лопова и на једном месту су нашли икс,
обележено место. Максим је рекао:
-
Хеј, види, неко је ту оставио благо!
Максим
и Лара су почели да копају и копају и копају и ископали су велику рупу и нашли
ковчег! Поклопац ковчега је био од чоколаде и бомбона, а цело благо било је од
чоколаде и чоколаде. И Максим је рекао:
-
Ларо, види благо! Човече! А види тамо! Кућа!
Та
кућа је у ствари била свемирска лабораторија, а Максим је знао да контролише
мотор од свемирске лабораторије. И замало да оде лабораторија на Месец, али
није успела одмах. Ту је била дизалица и Максим је одгурнуо дизалицу горе и
дизалица је почела да диже Лару у лабораторију, а онда је дизалица скренула
десно и Лара је ушла у лабораторију. Онда су заједно контролисали мотор и
сипали су гориво у резервоар. Онда се лабораторија укључила и Максим је скренуо
лево и лабораторија почне да лети и лети и лети до Марса, па до Јупитера, па до
Сатурна, Урана, Плутона, Нептуна.
-
Хеј, Ларо - рече Максим - спуштамо лабораторију, гледај, скрећемо на Марс!
Максим је скренуо лево ка Пинг Понгу.
- Ларо, крећемо на задње место Марса, држи се!
Максим је скренуо лево ка Пинг Понгу.
- Ларо, крећемо на задње место Марса, држи се!
И
онда је лабораторија почела да се окреће и окреће и окреће док се није направио
торнадо. Али торнадо није успео да сруши лабораторију. Она се окретала и
окретала и отерала торнада. Торнадо је бежао и бежао и пао је у велику огромну
рупу. А док се лабораторија вртела, Максим и Лара замало да полете и на крају
су слетели на Марс. Обукли су свемирска одела, отворили врата и спустили
степенице од чоколаде и мармеладе. А онда је Лара угледала Земљу и рекла:
-
Гледај, Земља!
А
Максим је рекао:
-
Ау што је далеко! Како ћемо до Земље?
А
Лара је рекла:
-
Марс је далеко од Земље исто колико је Земља далеко од Марса!
-
Тако је, у праву си, Ларо! Хеј, Ларо, погледај онај лустер тамо!
А
Лара се зачудила:
-
Какав лустер? Откуд лустер?
А
Максим је рекао:
-
Можда је неко изгубио. Сад ће нам требати списак. Велики списак. До неба! И
онда ћемо моћи на њега да се попнемо, на тај велики списак. О, гледај, ено тамо
један списак! Хајмо тамо, ја сам се тога први сетио!
-
Добро, Максиме, ако си се ти тога први сетио, онда сам се и ја тога прва сетила
- рекла је Лара.
Кад
су се попели на списак, Максим је рекао:
-
Ларо, како смо овде стигли? Каква је оно чудна лабораторија? Гледај, тамо је
Месец! Видиш, тамо, лево, десно, где хоћеш.
-
Аха, видим. Ти сад гледај лево. Је л' видиш онај крај Месеца? Е тај! Је л' ти
личи на гуштера?
-
Аха.
-
Је л' то наша мама?
-
Аха.
-
Па, како је отишла на Месец?!
-
Немам појма! Ларо, како ћемо је спасити? Сетио сам се! Сад је 81 сати! Вози,
напред!
Максим
и Лара су стигли до маме на Месец, али мама је гуштер.
Лара
је рекла:
-
Не бој се, Максиме, то није прави гуштер, то је наша мама. Спаси је!
А
Максим је рекао:
-
Види, Ларо, гуштер постаје цвет, наша мама постаје цвет, а цвет постаје наша
мама! Ураааааааааааааааааа!
Максим
је загрлио маму и рекао:
-
Мама, како си нашла тај лист? То је свемирски лист!
Мама
је рекла:
-
Па нисам знала да је то свемирски лист.
А
Лара је рекла:
-
Јао, Максиме, како си храбар!
И
мама је рекла:
-
Баш си, Максиме, храбар што си ме спасио!
Максим
је озбиљно рекао:
-
Мало сам се плашио, али сам се пуно радовао што ћу те спасити!
Лара
је питала:
-
Како ћемо сад са овог Месеца на Земљу?
А
Максим је имао спремно решење:
-
Мама, Ларо, уђите у лабораторију, ја ћу вас одвести!
КРАЈ
Comments
Post a Comment