Maksimova svemirska laboratorija

Imam veliku sreću i čast da u Maštarijama objavim prvu ozbiljnu priču svog četiri i po godine starog sina Maksima. S obzirom na to da su mu crtaći ograničeni na dva dnevno, njegova inspiracija i način razmišljanja su pod direktnim uticajem životnih dešavanja, enciklopedija koje lista s mamom, priča i pesama koje njemu i njegovim sestrama ona čita, i priča za laku noć i dnevnih izmišljanja njegovog tate. Mislim da je ova priča dobar prilog temi: zašto deci treba čitati. I nikad dosta.

Vaspitačica mu je dala zadatak da smisli priču u kojoj je on glavni junak. Ovo je njegov domaći zadatak. Daktilograf je bila mama Valerija. Pošto je ovo javni dokument, morao je biti napisan na ćirilici i prenosimo ga u originalu.



МАКСИМОВА СВЕМИРСКА ЛАБОРАТОРИЈА

Једног дана Максим ишао да превери да ли још ради његова свемирска лабораторија. Лабораторија није радила, па је Максим отишао брзо до свог алата. Дошла је Лара:

- Шта то радиш, Максиме?
- Ево не ради лабораторија, па сам дошао по алат да је поправим.

А онда је Лара рекла:

 - Мама се разболела.
- Како?
- Помирисала је отровни свемирски лист, нашла га је у црвеном шареном роботу, претвориће се у гуштера, мораш да јој помогнеш!

А Максим је рекао:

- Али не могу да јој помогнем! Ако је помирисала свемирски лист, претвориће се у гуштера за 12 минута! Касно је! Али, Ларо, морам да ти кажем тајну, шапатом: морамо у шуму да пресретнемо вука.

Максим и Лара су кренули у шуму. Путем их је престигао вилењак.

- Хеј, Ларо, видиш ли шуму? Тихо. Хеј, Марија, каква је то шума? Марија каже:
- Енглеска!

Максим је рекао:

- Хајде да видимо шта има!

Максим је укључио лампу и гледао има ли лопова и на једном месту су нашли икс, обележено место. Максим је рекао:

- Хеј, види, неко је ту оставио благо!

Максим и Лара су почели да копају и копају и копају и ископали су велику рупу и нашли ковчег! Поклопац ковчега је био од чоколаде и бомбона, а цело благо било је од чоколаде и чоколаде. И Максим је рекао:

- Ларо, види благо! Човече! А види тамо! Кућа!

Та кућа је у ствари била свемирска лабораторија, а Максим је знао да контролише мотор од свемирске лабораторије. И замало да оде лабораторија на Месец, али није успела одмах. Ту је била дизалица и Максим је одгурнуо дизалицу горе и дизалица је почела да диже Лару у лабораторију, а онда је дизалица скренула десно и Лара је ушла у лабораторију. Онда су заједно контролисали мотор и сипали су гориво у резервоар. Онда се лабораторија укључила и Максим је скренуо лево и лабораторија почне да лети и лети и лети до Марса, па до Јупитера, па до Сатурна, Урана, Плутона, Нептуна.

- Хеј, Ларо - рече Максим - спуштамо лабораторију, гледај, скрећемо на Марс! 

Максим је скренуо лево ка Пинг Понгу. 

- Ларо, крећемо на задње место Марса, држи се!

И онда је лабораторија почела да се окреће и окреће и окреће док се није направио торнадо. Али торнадо није успео да сруши лабораторију. Она се окретала и окретала и отерала торнада. Торнадо је бежао и бежао и пао је у велику огромну рупу. А док се лабораторија вртела, Максим и Лара замало да полете и на крају су слетели на Марс. Обукли су свемирска одела, отворили врата и спустили степенице од чоколаде и мармеладе. А онда је Лара угледала Земљу и рекла:

- Гледај, Земља!

А Максим је рекао:

- Ау што је далеко! Како ћемо до Земље?

А Лара је рекла:

- Марс је далеко од Земље исто колико је Земља далеко од Марса!
- Тако је, у праву си, Ларо! Хеј, Ларо, погледај онај лустер тамо!

А Лара се зачудила:

- Какав лустер? Откуд лустер?

А Максим је рекао:

- Можда је неко изгубио. Сад ће нам требати списак. Велики списак. До неба! И онда ћемо моћи на њега да се попнемо, на тај велики списак. О, гледај, ено тамо један списак! Хајмо тамо, ја сам се тога први сетио!
- Добро, Максиме, ако си се ти тога први сетио, онда сам се и ја тога прва сетила - рекла је Лара.

Кад су се попели на списак, Максим је рекао:

- Ларо, како смо овде стигли? Каква је оно чудна лабораторија? Гледај, тамо је Месец! Видиш, тамо, лево, десно, где хоћеш.
- Аха, видим. Ти сад гледај лево. Је л' видиш онај крај Месеца? Е тај! Је л' ти личи на гуштера?
- Аха.
- Је л' то наша мама?
- Аха.
- Па, како је отишла на Месец?!
- Немам појма! Ларо, како ћемо је спасити? Сетио сам се! Сад је 81 сати! Вози, напред!

Максим и Лара су стигли до маме на Месец, али мама је гуштер.
Лара је рекла:

- Не бој се, Максиме, то није прави гуштер, то је наша мама. Спаси је!

А Максим је рекао:

- Види, Ларо, гуштер постаје цвет, наша мама постаје цвет, а цвет постаје наша мама! Ураааааааааааааааааа!

Максим је загрлио маму и рекао:

- Мама, како си нашла тај лист? То је свемирски лист!

Мама је рекла:

- Па нисам знала да је то свемирски лист.

А Лара је рекла:

- Јао, Максиме, како си храбар!

И мама је рекла:

- Баш си, Максиме, храбар што си ме спасио!

Максим је озбиљно рекао:

- Мало сам се плашио, али сам се пуно радовао што ћу те спасити!

Лара је питала:

- Како ћемо сад са овог Месеца на Земљу?

А Максим је имао спремно решење:

- Мама, Ларо, уђите у лабораторију, ја ћу вас одвести!

КРАЈ




Comments

Popular posts from this blog

Lara i papagaj

Zlatna jabuka

Debeli oblak